СЕЋАЊЕ-КАКО ЈЕ ВОЈА ШЕШЕЉ ОДЛЕТЕО У ХАГ

[Војвода]

СЕЋАЊЕ-КАКО ЈЕ ВОЈА ШЕШЕЉ ОДЛЕТЕО У ХАГ

Пише Марко Лопушина

У понедељак, 24. фебруара 2003. године, у 5 сати и 30 минута ујутро, аеродром Београд је био окупиран од око 600 присталица Српске радикалне странке.
Радикали из Србије и Војводине дошли су да испрате свог војводу на пут у Хаг. Иако је магла притисла аеродром, аутомобили и аутобуси са радикалима су непрестано пристизали.
У 5,35 на аеродрому се појавио Александар Вучић, а у 5,45 стигао је и др Војислав Шешељ у пратњи чланова своје многобројне породице. Док су му симпатизери странке скандирали “Војо, Србине!”, око двадесетак репортера га је снимало како крупним корацима иде према шалтеру бизнис класе за чекирање авионских карата.
- Шта је, ноћас нисте спавали? Чекали сте да ми видите леђа? – обратио се Војислав Шешељ окупљеним новинарима. Тик поред њега је стајао његов син Никола Шешељ са унуком Војиславом у рукама. Беба је била мирна, иако је свуда около била галама.

- Ја сам лепо ноћас спавао. Устао сам у четири сата. Видите да може без визе да се иде у ту смрдљиву земљу, у којој суде Србима?
Шешељ је непрестано говорио и осмехивао се фото репортерима. Као ехо његових речи стизао му је одговор: »Војо Србине, врати се брзо!«
Процедура око чекирање карте је трајала врло кратко. На питање стујуардесе где жели да седи војвода је одговорио:

- До прозора, желим да гледам Србију док одлазим!
Пошто се поздравио са својима, Шешељ је пошао на спрат, према излазу за међународне летове. Ту су га окружили београдски репортери, па им је председник Српске радикалне странке, уместо конференције за новинаре, која је била најављена, одржао говор, сличан оном који се чуо, прексиноћ на Тргу слободе у Београду.

ПРВИ ЗНАЦИ НЕРВОЗЕ

- Идем добровољно, јер ја сам слободан човек. Неће ми бити тешко у Трибуналу, јер знам да имам вашу подршку. Тамо ће наша национална идеја тријумфовати. Идем у Хаг да заступам више од 10.000 добровољаца СРС, да заступам све српске јунаке и борце за слободу. Сви јунаци који су се борили на фронтовима звали су се "шешељевци". Идем да виде како изгледа четнички војвода. Није ми Бог дао да погинем у првим борбеним редовима са јунацима, али зато идем да победим у Хагу - закључио је Војислав Шешељ.
Онда је нагло ушао је у међународни простор и дежурној полицајки, на чијем реверу је писало Анђелковић, пружио пасош. Радикали су иза њега викали: »Војо, Војо, окрени се Војо!«
Шешељ се окренуо, високо подигао руку и отпоздравио окупљеном народу. Ушао је са једним пратиоцем у гејт А3, предвиђен за путнике, који лете у Амстердам. Сео је на столицу и свом пратиоцу рекао:
- Жедан сам! Где је Тома Николић?
- Ево га стиже, да се вратимо у ресторан, да попијемо кафу?
Војислав Шешељ ништа није одговоро.

Обучен у ново сиво одело, у дугом црном капуту и новим црним ципелама, седео је неколико тренутака сам, црвену у лицу и збуњен. То се могло закључити и по чињеници да је заборавио да плати аеродромску таксу од 600 динара, коју му је једна земаљска стјуардеса затражила.
- Сад ћу да је купим – рекао јој је др Шешељ и остао да седи.
Поред њега је стајао човек из БИА са радио станицом у руци, који му је нешто шапнуо.
- Само Ви радите свој посао. Ја сам безбедан, не брините! Било је тачно 6 сати и 5 минута ујутро.

Десетак минута касније, пошто су попили кафу у аеродромском ресторану, коју је платио Тома Николић, лидер радикала је са још 30 путника ушао у авион компаније ЈАТ, на линији YУ 263 за Амстердам. Стјуардеса Весна га је замолила да седне на прво место, до прозора, у бизнис класи. У том тренутку појавио се адвокат Игор Пантелић, па су се њих двојица руковали.
Један стјуарт је гунђао да се све догодило мимо плана, јер је Шешељ требало да уђе у авион, у пратњи полиције, у 5,30 и то директно из ВИП салона. Међутим, лидер радикала није одолео а да се не појави пред својим симпатизерима и пред новинарима и фото репортерима. Стало му је да свет види, како је рекао, да 46 хашки притвореник сам одлази у Хаг.
Авион је полетео у 6,57. Војислав Шешељ је кроз прозор, прво гледао Батајницу и вероватно своју кућу, а када је летилица заокренула, није скренуо поглед са Сурчина. Који минут касније, пролетели смо кроз танку маглу и сунце је окупало авион. Путници се нису много узбуђивали што Војислав Шешељ са њима путује у Холандију, само је неколицина радозналих покушавала да му се приближи, а да га не омете док је пио сок. Шанса је искоришћена када су Шешељ и Игор почели да причају о томе шта ће се догодити кроз два сата, када авион ЈАТ-а буде слетео у Амстердам.
- Доћи ће по Вас људи из безбедности трибунала, до самих врата авиона, и одвести Вас. Уручиће Вам оптужницу и тражити од Вас да у скорије време дате примедбе на оптужницу – рекао му је адвокат Игор Пантелић.

- Ја ћу то да одуговлачим једно 6 месеци – одговорио му је Шешељ – Одмах ћу да им кажем да нећу да будем на спрату на коме су Шиптари и онај усташа Тута. Тражићу да ми дају телевизор џабе, чујем да се коришћење телевизора наплаћује. То је безобразлук. Кажу да је Шевенинген добар затвор, бољи него онај у Гњилану или ЦЗ, а ЦЗ је најгори затвор на свету!

САМ ЋУ СЕ БРАНИТИ

Претпостављајући да Шешеља интересује како се спроводи казнена политика, адвокат Пантелић му је рекао да се Стив Тодоровић нагодио са Трибуналом и сада служи казну у Шпанији, а да Биљана Плавшић сутра, у уторак може да добије од 8 до 10 година затвора.
- Заслужила је Биљана Плавшић да добије више робије. Где су најбољи затвори, знам да су немачки лоши? – питао је Воја Шешељ и сам одговорио – Норвешки и Шведски нису лоши.

У том тренутку стјуардеса га је понудила да доручкује,а Шешељ јој је рекао:
- Дајте шта имате, од синоћ нисам ништа окусио. Била су, кажу, два печена јагњета на митингу, а ја нисам видео ниједно.

Др Војислав Шешељ није био расположен за доручак. Мало је јео, а онда је узео београдске дневне новине да погледа најновије вести и свој фељтон у једном листу. Било је 8 сати када смо почели да ћаскамо.

Имамо још сат времена до слетања у Холандију. Да ли се осећате као заточеник?
- То што ћу бити затвореник за мене није ништа страшно. Ја ћу то све издржати и победити. Ја сам шест пута већ био по разним затворима, а овај ће ми бити најлакши, јер је и чујем, најлепши.

Прича се да ће Вас дочекати Карла дел Понте лично?
- Немам намеру да се љубим са њом. Добро је што немам холандску визу, па нечу мочи да излазим у град, јер чуо сам у Хагу и Амстердаму има много хомосексуалаца!

Када очекујете да ћете изаћи на слободу?
- После четрнаест доживотних робија, засад ми хашка оптужница толико одрезује. За сваку оптужницу по једна година!

Значи ли то да не очекујете да ћете добити право одбрану са слободе?
- Питање је да ли ће ме Трибунал пустити да се браним са слободе, јер за то ми треба гаранција неке од влада. Поводом Владе Србије сам се већ изјаснио да ми њена гаранција не треба, а не видим која би то друга влада гарантовала за мене. Можда би ирачка, али у овом тренутку не би била нека вајда од тога!

ЈА ЗНАМ МНОГО

Ви ћете се сами бранити?
- Да, али ће адвокат Маја Гојковић бити мој правни саветник. Ја ћу се бранити на спрском језику. Ако буде нешто мени дато на страним језицима, ја ћу им одмах вратити.
Реците нам зашто сте се заиста одлучили да добровољно идете у Хаг? Зато што је оптужница танка или зато што сте уверени у своју невиност?
- Оптужница Трибунала у Хагу против мене је бесмислена и врло лако може да се сруши. У њој има мало доказа против мене и ја у Хагу могу да победим. А какав ће бити исход тог суђења бити, не зависи од мене, нити зависи од доказа које будем понудио. Друго, ово суђење је за мене један велики изазов и ја једноставно том изазову нисам могао одолети. Желим да у Хагу, на лицу места, раскринкам ту антисрпску заверу, желим да раскринкам антисрпску природу Хашког трибунала, а колико ћу бити успешан видећемо.

Видим понели сте велики пртљаг. Шта има у њему?
- Понео сам 52 кила тежак пртљаг. Носим книге о распаду Југославије и книге које су објављене о Хашком тужилаштву. Носим много докумената којима се регулише рад Тужилаштва, пошто првих годину дана нећу имати времена за било шта друго, осим за проучавање процедуре пред Хашким тужилаштвом. Проучаваћу све претходне пресуде, извлачити искуства, јер се сви процеси у Хагу воде по неком новом правном систему, није то ни континентални ни аглосаксонски, то је неки невероватан хибрид. У пртљагу имам и лекове, и ако ми не дају пртљаг одмах на аеродрому, нећу ићи за Хаг! Они се боје да им не направим шоу!
Какве лекове користите?
- Против астме, ја сам алергичан на полен, а сад је баш време када та алергија почиње.
Трибунал Вас је оптужио за подстрекивање на ратни злочин?
- Они ће онда морати да пронађу те моје говоре ви, да се види где је то било. Сваки мој говор, телевизијску емисију, новински интервју, сваки излазак за скупштинску говорницу објавио сам у својим књигама. Тако да ја ту имам много материјала. Кажу да сам подстицао на ратне злочине у том и том говору, а ја пронадем у књизи тај говор где пише нешто сасвим друго.

Истражитељи су вероватно припремили дебео досије о Вама?
- Да, добро ће ми доћи да уз помоћ тог досијеа спојим све карике моје биографије. Колико сам чуо хашки истражитељи су у Телевизији Нови Сад покупили све снимке из моје ране политичке каријере, па ми ти снимци и остала грађа могу кориситити за моје мемоаре и комплетирање моје биографије!

Кога од Срба очекујете да ће се у Хагу појавити као сведок оптужбе?
- Могу да сведоче и Ђинђић и Коштуница и Свилановић и Михајловић и Чанак. Сви они се могу тамо појавити, ако још буду на власти. Атентат на Ђинђића је само упозорење и експеримент да се види како реагује. Он се понадао да ће владати 12 година, али ја мислим да му то неће успети! Скинуће га већ неко!

Против кога ћете Ви сведочити?
- Сведочићу часно и нико од честитих Срба не треба мене да се боји, али због мене ће страдати Ђинђић, Човић, Свилановић и многи други. Ја знам много, ја знам свашта о њима!

Страхујете ли од опасности да Ваша странка СРС буде разбијена после Вашег одласку у Хаг, као што се то десило са СПС?
- Они из власти ће сигурно покушати да разбију странку, али ја не верујем да ће то успети. Наша странка је компактна.

НЕК МИ ВРАТЕ ПАРЕ

Да ли сте пре поласка за Хаг добили неко упуство или протокол, на основу ког можете да знате шта Вас очекује када слетимо у Амстердам или како треба да се понашате?
- Не, нисам још ништа добио. Видећемо кад сиђем из авиона.

Устали сте јутрос у четири сата. Јуче сте члановима странке рекли да идете на службени пут. Шта сте рекли укућанима пре послака на аеродром Београд?
- Ја сам заиста на службеном путу. Сви моји су јутрос устали рано, чак и унук, и сви су дошли на аеродром да ме испрате. Рекао сам им да не плачу за мном. Моји синови на ову ситуацију гледају као на нешто што је неизбежно и са чиме треба да се боре. Рекао сам им и да ћу се вратити кући једног дана..

Шта желите из авиона, сат времена пре хапшења да изјавите за српску јавност широм света?

- Да буду сложни и јединствени, да се супротставе досманлијској власти, и да својим пропагандним напорима помогну српску националну идеју. Од велике Србије никад нећемо одустати. Свим српским оптуженицима поручујем, а посебно Караџићу и Младићу, да се не предају. Ја сам последњи Србин који се предао Трибуналу у Хагу. Остали оптужени треба да се уједине и да се боре да не иду у Хаг!

Шта ћете прво да урадите када стигнете Притворску јединицу УН у Шевенингену?
- Прво ћу да им тражим да ми врате 485 долара, колико сам платио повратну авионску карту од Београда до Амстердама!

- Још колико има до слетања – изненада је упитао стјуардесу Биљану.
Авион је почео да се спушта према Холандији и у тренутку када се земља показала испод облака, Шешељ је као за себе гласно приметио:
- Ова земља је одлична за сунчање!
Глас му је био дрхтав и несигуран, а лице, опет, црвено. Било је 8,56 минута.
Војиславу Шешељу није било свеједно што слећемо у Холандију. Били су то последњи тренуци његове слободе. Доста нестрпљив, Шешељ је, кад је авион ЈАТ-а пристао уз гејт Г2 и угасио моторе, рекао је људима око себе:
Излазите!

ХАПШЕЊЕ ПРЕД ПУТНИЦИМА

У том тренутку неко је споља покуцао на врата. Када су се врата отворила, угледали смо једног снажног, ниског човека у црвеној јакни, са полицијским слушалицама у ушима, који је рекао:
- Господин Војислав Шешељ!
И додао: - Нема фотографисања!

Војислав Шешељ се руковао са путницима и стјуардесама и ћутке изашао из авиона. Окренуо се једном, пришао двојици мушкараца у цивилу и са њима кренуо низ тунел Г2. На врху тунела, док су путници још стајали на вратима, инспектори Трибунала у Хагу су проговорили:
- Господине Шешељ Ви сте ухапшени на основу оптужнице Трибунала у Хагу!
Скинули су ту пред очима београдских путника Воји Шешељу дуги црни капут, и претресли његове џепове од одела. Један омањи гологлави господин, у црном оделу, за ког се претпостављало да је тужилац, прочитао му је оптужницу.
После само два минута, инспектори су са Војиславом Шешељом сишли низ помоћне степенице на писту и увели га у сиви комби са затамљеним стаклима. Тек када је комби, у пратњи још једног сличног возила, замакао иза зграде за пријем авиона у Амстердаму, путницима са лета YУ 263 је дозвољено да уђу у Холандију.

Тако је Војислав Шешељ изгубио слободу.
Било је тачно 9,00 сати ујутро, понедељак 24. фебруара 2003. године.

Преузето са пријатељског форума www.srpskikosmet.com

[стефаннп]

Прочитао сам ову дирљиву причу,али показаће њима Воја Шешељ,његова идеологија умрети неће...